subota, 24 oktobraApa-press vam želi dobrodošlicu!

APATINSKO BRODOGRADILIŠTE, NEKADA GIGANT

Srpski brodograditelji rade i za inostrane pomorce

Prekookeanski brod iz Apatina

U jednom delu hale gradi se prekookeanski teretni brod, na drugoj strani prave se samohotke, a na otvorenom prostoru se remontuje jedan hrvatski brod

Bio je to jedan od onih zimskih dana kada se hladnoća uvlači u kosti. Tmurno, hladno i maglovito decembarsko jutro. Temperatura minus pet, a uz malu pomoć vetra čini se da je još koji stepen niža. Za vredne neimare u brodogradilištu „Apatin“ to je samo jedan od od običnih zimskih dana.

Prionuli su na posao i grade prekookeanski teretni brod ili, kako ga oni stručno zovu, rečno-morski. Do naredne jeseni i ovaj 90-metarski džin krenuće put Holandije kao i njegov „stariji brat“, koji se trenutno kreće ka holandskoj luci. Na drugoj strani, u ogromnoj hali prave se samohotke, takođe za Holanđane, još duže, čak do 110 metara, a na otvorenom prostoru se remontuje jedan hrvatski brod.

Dušan Kolundžija

– Imamo zaista pune ruke posla – srdačno nas s vrata dočekuje Mladen Manojlović, tehnički direktor.

Ni u ona vremena kada je u brodogradilištu bilo zaposleno skoro četiri puta više radnika nego danas nisu ni toliko mnogo ni tako kvalitetno radili.

– Uostalom, da nije tako, zar bismo toliko radili uglavnom za inostrane naručioce. Trenutno najviše radimo za holandske kupce, a zna se da su Holanđani lideri svetske trgovine brodovima. Samo ove godine preradili smo 3.200 tona čelika. Danas u brodogradilištu radi 226 stalno zaposlenih i sa još stotinak kooperanata, to je taj optimalni broj ljudi čija visoka stručnost i odgovoran odnos prema radnim obavezama daje dobar rezultat – govori Manojlović.

PLATE NA NIVOU REPUBLIČKOG PROSEKA

Tehnički direktor Mladen Manojlović kaže da su plate na nivou republičkog proseka, ali da se traže mogućnosti za povećanje.

– Od 2003. godine, kada je brodogradilište privatizovano, kroz prekvalifikaciju smo dobili više od 50 novih mladih radnika. Pred njima je dug period učenja, jer je ovo specifičan posao. Takođe, postoji spisak od još oko 200 mladića željnih da u svakom trenutku počnu da rade. Postigli smo dogovor sa Mašinsko-tehničkom školom u Apatinu da od naredne godine otvori jedno trogodišnje odeljenje za brodomontere, brodobravare i brodozavarivače. Svima koji se upišu omogućavamo da praktični deo obave kod nas, a po završetku školovanja, garantujemo im posao – kaže Manojlović.

BROD OD 112 METARA

Iz ovog brodogradilišta izašla su četiri broda za rasuti teret – dugačka 112 metara i široka 15,2 metra spremni da ponesu po 6.000 tona tereta. Naručilac je bila norveška firma. Brodovi su, kompletno opremljeni, u Crnom moru predati vlasnicima.

NIZ DUNAV, PA NA OKEAN

Pre desetak dana holandskoj firmi „Veka“ isporučen je prvi od dva broda za rasuti teret dužine 90, a širine 14 metara i bruto nosivosti 4.500 tona. Samo u ovo plovilo ugrađeno je 1.100 tona čelika, a gradnja je trajala 11 meseci. Dobio je ime „Noorder Kroon“. Brod se otisnuo Dunavom, ka Crnom i Sredozemnom moru, da bi kroz Atlantski okean, uz obale Portugalije, stigao do svog odredišta – u Holandiji, gde će biti postavljene i sve instalacije.

Povezano:  TRI DANA FESTIVALA CVEĆA U CENTRU SOMBORA

U to smo mogli da se uverimo šetajući fabričkim krugom. Malo je „praznog hoda“, svaki radnik zna tačno svoje obaveze i zna da od njegovog učinka zavise i drugi. Jer, to je timski rad. Tihomir Končar je brodomonter sa zavidnim stažom od 32 godine.

– Mi najviše volimo proleće i jesen, kada je umerena klima. U letnjim mesecima kada, kao ove godine, živa i termometru pređe i 40. podeok, zavarivačima u utrobi broda ili samohotke je još 20 stepeni viša. Ne znam kada je gore, jer u zimskom periodu, kada je kao danas minus pet, čelik je za još nekoliko stepeni hladniji. Zato mi nemamo neku strogu radnu disciplinu u smislu da je pauza u neko određeno vreme. Pauza je onda kada radnik oseti potrebu, a da to ne ide na uštrb njegove grupe. Leti koristimo pauzu da se osvežimo, a zimi da se ugrejemo – priča Končar.

Posebno uzbuđenje je kada se delovi broda stapaju u jednu celinu. Onda nema ni radnog vremena, ni subote, ni praznika. Dok plovilo ne krene Dunavom, odmora nema.

– Tako smo katamaran iz četiri dela prvo sklapali na suvom, a onda na vodi. Kada zaplovi, nema srećnijih od nas. Taj katamaran još i danas plovi bez zastoja – kaže Tihomir.

Pomalo mu je žao što još nikada nije imao priliku da se provoza na pravom brodu napravljenom u Apatinu.

– Biće valjda još prilike da nas varioce i montere ukrcaju na brod i provozaju jedan krug. Tu, naravno, ne mislim na ova plovila kakva sada gradimo. To su teretnjaci, a ja bih želeo brod koji ima sopstveni pogon. Posebno sam ponosan na motorni jedrenjak „Kapetan Luka“, koji smo još 1989. godine izgradili za hrvatskog naručioca i on je i danas jedan od najlepših koji plovi Jadranom. Takođe, 1991. napravili smo i dve prekrasne jahte za kupca iz Švedske – nastavlja Končar.

Teški su uslovi rada u brodogradilištu. Osim visoke ili niske temperature, često i kiša stvara probleme ako se radi na otvorenom, a i buka je velika. Sve je to opredelilo zakonodavca da ovi radnici imaju beneficiran radni staž. Možda zato naš sagovornik i ne krije da, ako bi se sada vratio tridesetak godina, nikada ne bi radio ovaj posao.

– Čak sam i sinovima savetovao da se i ne kupaju u blizini brodogradilišta – kaže u šali Tihomir, a onda, zastaje i dodaje: Izgubio sam i prst, malo sam i nagluv, ali, takav je to posao. I to neko mora da radi. Da su još plate malo bolje…

Autor: Dušan Kolundžija

„Glas javnosti“  29. decembar 2007.