sreda, 8 julaApa-press vam želi dobrodošlicu!

DA LI ZNATE KAKO SE OBELEŽAVA SLAVA?

U dobru i zlu, miru i ratu, bogatstvu ili siromaštvu, srpski narod nikada nije odustao od prastarog narodnog običaja proslave domaćeg zaštitnika. Uz ikonu, slavski kolač, vino, žito i sveću, gotovo svaka porodica slavi hrišćanskog zaštitnika kuće i porodice sećajući se predaka. Prenošena sa generacije na generaciju, krsna slava je danas okosnica porekla i identiteta, kroz koju se godinama čuvaju vera i tradicija.
Menjali su se običaji, verovanja, vrednosti i vlasti, ali je za obeležavanje krsne slave srpski narod uvek nalazio volje i novca. Čak ni za vreme petovekovne vladavine Turaka, buna i ratova, Srbi se nisu odrekli najveće svetinje njihovog naroda. Slavilo se na bojnim poljima, u logorima i šatorima, u muci i bedi, u različitim delovima sveta, ali uvek sa verom u sveca koji treba da zaštiti porodično ognjište.

Tako je ostalo sve do današnjih dana. Svaka kuća ima sveca zaštitnika kojeg na dan krsne slave uz molitvu i obrede proslavlja, i odaje mu čast. Na taj način čuva se nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, a tradicionalni običaji se verodostojno prenose na nove naraštaje.

Kako se slavi krsna slava?

Nekoliko dana pre krsne slave sveštenik posećuje domove onih koji proslavljaju, kako bi uz molitvu osveštao vodicu. Običaj je da deo svete vode popiju ukućani, a da od ostatka domaćica napravi slavski kolač. Kao simbol Hristovog tela, slavski kolač se kada osvane dan slave nosi u crkvu, gde ga zajedno sa žitom sveštenik osvećuje i preliva crvenim vinom, koje simbolizuje krv iz Hristovih rana.

Uz sveću, žito, slavski kolač i vino, domaćin pristupa postupku koji se u srpskom narodu naziva „dizanje slave“. Uz izgovaranje molitive slavski kolače se okreće, i lomi. Nakon toga se prisutni služe žitom osvećenim u crkvi, i u zavisnosti od običaja kuće i crvenim vinom. U većini domaćinstava pravi se slavski ručak, koji se porodici i gostima služi nakon podizanja slave.

Još jedan običaj koji se u nekim delovima Srbije zadržao je „dvorenje slave“. Domaćin goste dočekuje svečano obučen i vedar, i ceo dan ne seda dok sveća gori. Na taj način se iskazuje poštovanje prema svetitelju koga toga dana slavi. Pred kućom ili na pragu svoga doma, domaćin srdačnim rečima „Dobro došli“ dočekuje goste, koji se po starom običaju ne pozivaju na slavu.

______________________________________________

Kod Srba postoji čak 78 slava, a najveći broj porodica slavi Svetog Nikolu – Nikoljdan. Zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze: Sveti Georgije – Đurđevdan, Đurđic, Sveti Arhanđel Mihailo – Aranđelovdan,  Sveti Jovan – Jovanjdan, Sveti Dimitrije – Mitrovdan, Sveta Petka- Petkovača, Sveti Luka – Lučindan, Sveti Trifun – Trifundan, Sveti Andrija – Andrijevdan…

______________________________________________