subota, 26 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

DA SVE NIJE TUŽNO, BILO BI VEOMA SMEŠNO

Piše Jovan Banjac

INTERVJU NA PLAJ BEK

Gledajući razne sajtove naiđoh na jedan intervju. Lice mi poznato, odavno se znamo i dugo smo u prijateljskim odnosima, ali neka čudna retorika. Kao da se totalno promenio, kao da je zaboravio „naški“ jezik. Znatiželjan počeh da čitam tekst do kraja i vidim da je moj prijatelj krenuo u nekom čudnom smeru. Počeo da nameće neke teme i navodno da on zna rešenja za sve nastale probleme. Al ne lezi vraže, ubrzo prepoznah stil pisanja i sve mi postade jasno. Moj prijatelj se upecao na mamac i postao meta onoga što sam odavno najavio. Otvara usta, a drugi govore. Intervju na „plej bek“.

Poznavajući odlično celu situaciju znam da se autor teksta slatko sladi i u sve stišljenijem krugu daje ohrabrenje mom prijatelju, tvrdi kako je svaka njegova reč istinita i kako je moj prijatelj na dobrom putu da postane vrhunski lokalni političar, a nigde ne spominje da bi taj moj prijatelj jednog dana mogao dobro da se oznoji zbog svega izrečenog, a onda kada bude stani-pani, jedino će on snositi posledice. Već više puta isproban recept, ja ga istrpeo na svojoj koži. Otišao sam toliko daleko da sam udario na moćne gigante i pokušao da ispravim krivu Drinu.

E moj druže, ……… upamti, iskustvo je veće bogatstvo od mnogo čega. A da si čitao između reova shvatio bi mnogo toga. Za sada je sve lepo, pa čak i prelepo, skoro da ne poveruješ… a sve što je lepo kratko traje!

ŠTO VAM IZNENADA SMETA MEDIJSKI MRAK?

Mada sam sebi rekao da neću ulaziti na sajtove pojedinih „političkih“ stranaka, đavo mi ne dade mira pa htedoh da proverim da li je zaista tačna vest u vidu saopštenja da se neko buni protiv medijske blokade. I zaista, za ne povreovati najglasniji su oni koji su zastupali stav da se ugasi nezavisno novinarstvo u našoj opštini. Trljam oči i ne mogu da verujem, funkcioneri tok Opštinskog odbora (neću da spominjem ime te stranke jer mi je muka od pomisli da još postoje njeni koreni) napadaju lokalne medije. Pošto nemam nameru da pišem roman o svemu što su isti ti, sada veoma bučni, funkcioneri učinili protiv nezavisnog novinarstva, izneću samo per detalja.

Znalački su iskorišćavali Apatinske novine, tada jedine nezavisne  novine i smatram objektivne u informisanju. Ostali su dužni para davali lažna obećanja da će ih progurati na budžet istog dana kada budu deo lokalne vlasti (doduše, isto to su obećavali i drugi) kleli se u „čast i poštenje“ vodili navodni rat sa tadašnjim režimskim medijima… Činilo se da su zaista na putu da se jednom zauvek stane na kraj jednostranom informisanju, a onda kada su uspeli da se domognu dela vlasti (bili sprednja za socijaliste) bruka i sramota.

Pretili su da će uništiti Apatinske novine uloliko objave vest da je predsednik OO te stranke samo dve nedelje pre izbora zaposlio svoju suprugu na društveni budžet mimo konkursa. Išli i molili da im mediji koji su ih nazivali najpogrdnijim imenima oproste sve eventualne nesuglasice. Obećali da će preći preko svih uvreda, pa čak i takvih kada su ih nazivali grobarski limari. Sve to su radili da bi pozapošljavali svoje najbliže, a obećanja, to su brzo zaboravili. Bili su zagovornici da se ni po koju cenu ne dozvoli oglašavanje opozicije u medijima i bukvalno su torturisalni sve koji su se protivili ondašnjem jednostaranačkom vođenju lokalne politike, koja je imala jasan cilj. Proterati što više mladih, stvoriti bedu, nezaposlenost, grad pun staraca sa kojima se može lako manipulisati… Iznenada se oni sada nešto kao bune!?. Neko ih tuče njihovim oružjem.

Moja poruka im je: Gospodo, vaš rok trajanja je bio kratak, toliko kratak da ste u narodu zaboravljeni, odnosno pamtimo vas još po negativnostima. Vi ste jedini koji nemate pravo da se bunite protiv medijskog mraka, netransparentnosti budžetskih sredstava, rodbinskog i partijskog zapošljavanja… Vi ste bili zagovornici svega toga, a plod takvog odnosa prema građanima pokazao se u rezultatu na poslednjim izborima. Uostalom. Postojite li vi još kao stranka?