sreda, 23 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

GDE SU MLADI FUDBALERI?

APATIN JE ZA POSLEDNJU DECENIJU OSVOJIO NA STOTINE MEDALJA, PLAKETA, DIPLOMA, PEHARA… ALI VEĆ DECENIJU NEMA NI JEDNOG IGRAČA KOJI ISPUNJAVA USLOVE DA IGRA, BAREM U PODRUČNOJ LIGI.

U subotu 18. avgusta kreću fudbalska prvenstva u srpskim i vojvođanskim ligama. Za ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu pravo zadovoljstvo, međutim za klubove velika muka. Propisi nalažu da ekipe u startnoj postavi moraju imati najmanje dva takozvana bonus igrača, mlađi od 21 godine, što na ovim prostorima stvara veliki problem. Gde naći fudbalera sposobnog da ispuni zahteve trećeg srpskog stepena takmičenja?

Na osnovu pisanja, prikazanih podataka, medalja, diploma i silnih priznanja, Apatin sa tim problemom ne bi trebalo da se suočava, naprotiv, trebao bi da je rasadnik talenata koji su poslednjih godina „harali“ Srbijom, ali njih nema, najpreciznije rečeno nema fudbalera!

Omladinci prigrevačkog Bratstva 1946

Kao neko ko je bezmalo pola veka u sportu, od toga najviše u fudbalu, pre nekoliko godina sam najavljivao ovaj problem, ali sam tada bio napadan od strane nekih roditelja i rečeno je da mrzim pojedine klubove. Zaslepljeni medaljama i laskavim rečima, roditelji nisu želeli, a verovatno nisu ni znali kako se gleda druga strana medalje. Sada su došla neka druga vremena, susreću me u gradu izvinjavaju se i tvrde da sam bio u pravu, međutim… koja korist od toga?

Hoće li krenuti stopama svojih roditelja? Vladimir (sin Gorana) Slobodan i njegov sin Jovan Bačić

U startu da pojasnim da sam ja u Apatinu organizovao prvih pet međunarodnih turnira za mlađe uzraste i da sam odlično upoznat sa svim detaljima, pa odmah da napomenem da ništa nisam izmislio niti imao nameru da bilo čiji rad omalovažim. Moja želja je bila (a isto to je i sada) da roditeljima otvorimo oči i da shvate neke stvari da se fudbaler ne postaje samo zato što to žele tata i mama, već da iza toga mora postojati STRUČAN rad bez ikakve protekcije ili privilegije zbog dobrih odnosa sa roditeljima. U klubovima gde su roditelji članovi nekih odbora ili predsedništva nema napretka, to je mazanje očiju, jer samo imićni mogu da budu na tim funkcijama i njihovo dete se forsira do jednog uzrasta, kasnije nestaje sa sportske scene.

Povezano:  TAVANKUTSKA BERBA PRIJA SOMBORCIMA

Da ne dužim, jer bih voleo da se svi vi koji znate gde je problem uključite u raspravu, jer nam je u ovom trenutku veoma bitno da se deca bave sportom, a da roditelji ne plaćaju ogromne svote novca za njihov „uspeh“!