subota, 19 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

GOST SAJTA – ALEKSNDAR SAŠA KORAĆ: BRATSTVO IMA SVOJ CILJ, STAV I ISKLJUČIVO ĆEMO SE TIME RUKOVODITI

RAZGOVOR S POVODOM

Piše: Jovan BANJAC

Jesenji deo sezone u Srpskoj ligi Vojvodina ulazi u završnicu. Prigrevčani su nakon poraza 0:2, na svom terenu od trenutnog lidera na tabeli Hajduka 1912 iz Kule, nanizali seriju od šest uzastopnih pobeda, sa kojima drže priključak u borbi za naslov prvaka. Razvoj događaja nagoveštava burno proleće u koje će nekoliko ekipa ući sa donekle sličnim ambicijama i šansama. Šta se od Bratstva 1946 može očekivati do kraja prvenstva i koliki su trenutni dometi ekipe koja već nekoliko sezona igra značajnu rolu u ovom rangu takmičenja, odgovore je dao sportski direktor Saša Korać, koji je do sada bio škrt na rečima, ali krajnje iskren i objektivan.

Saša Korać i trener Sreten Jele Vilotić

-Odavno Srpska liga nije bila toliko ujednačena. Kada to kažem mislim na četiri ekipe koje će ravnopravno konkurisati za naslov prvaka do poslednjeg kola. Pored Hajduka 1912 i nas, tu su još Kabel iz Novog Sada i Omladinac iz Novih Banovaca. Ne smeju se zapostaviti pančevačke ekipe Dinamo i Železničar. Sve ovo daje dodatnu draž takmičenju, a prvaka će odlučiti nijanse, prve su reči Koraća.

Šta se može očekivati od Bratstva 1946 do kraja jesenjeg dela, a koje su ambicije u nastavku sezone?

-Ušli smo u ritan pobeda i težićemo da tako nastavimo u preostala četiri kola u kojima imamo veoma neugodne protivnike. Već u nedelju imamo tešku utakmicu jer gostujemo Železničaru. Istog dana igraju Kabel i Hajduk 1912, pa bi nakon tih susreta situacija mogla biti nešto jasnija, mada je rano govoriti o kraju prvenstva. Ostalo je još puno utakmica, teških gostovanja i derbija, a fudbal je nepredvidiva igra i sve je moguće. Ono što je izvesno, Bratstvo 1946 će nastaviti da igra korektno, da se isključivo bavi sopstvenim problemima i da u svaku utakmicu uđe sa ciljem da ostvari pobedu. Takav je stav kluba i nema potrebe da se menja, naglašava sportski direktor Korać.

Pogled na tabelu i zaostatak od četiri boda iza Hajduka 1912 mogao je da bude drugačiji da nije bilo sudije Bikića i njegovih grešaka koje su direktno uticale na krajnji ishod u derbiju sa Kuljanima.

-Sve je viđeno i nemam nikakav komentar povodom te utakmice. Mi smo rekli svoje, a na nadležnima je da razmisle kakvu ligu žele. Ako im je stalo do regularnosti, moja im je poruka da na nas mogu uvek računati, napominje Korać.

Preporodio klub Korać prati dešavanja na terenu

Teško je gledati u budućnost, ali se ponekad vredi vratiti u prošlost. Bratstvo 1946 je bilo prvak Srpske lige Vojvodina, ali je odustalo od igranja u Prvoj ligi. Komentari su razni, a šta je prava istina?

-Ja nemam nikakve namere da raspravljam o komentarima koji kruže gradom ili okolinom, ali ću ovom prilikom reći nešto. Ajmo se osvrnuti nekoliko godina unazad i prisetiti se gde je tada ekipa igrala, kakav je imala rejting i tretman, kako je izgledao stadion, koliki je bio igrački kadar… Puno smo radili, ali nažalost, nismo stigli sve da dovršimo do početka sezone. Doneli smo odluku da ne želimo da igramo svoje utakmice na drugim terenima jer od toga Prigrevica nema nikakve koristi. Ako postoji još neko kome nije jasno da sve što radimo i što smo radili ide u interesu sela, onda je svaka priča uzaludna. Krenuli smo iz dna Područne lige, sa skromnim igračkim kadrom i uslovima koji jedva da su dozvoljavali igranje u najnižim ligama. Nismo imali podmladak, svlačionice i prostorije za sudije i delegate su bile u očajnom stanju, a teren je jedva mogao da izdrži odigravanje utakmice. Sve to je moralo da se dovede u red, ali to iziskuje puno vremena, rada i sredstava. Mi danas imamo stadion koji krase tribine, sasvim solidan teren, svlačionice i ostale prostorije su na zadovoljavajućem nivou, a i podmladak se nazire, priča Korać i dodaje: – Meni je srce bilo puno kada sam protiv Kabela video ispunjene tribine i na njima mnogo dece, mladih i pripadnica nežnijeg pola. To je znak da se osećaju udobno i bezbedno na našem stadionu. Ne naplaćujemo ulaz, težimo da svima bude prijatno na našim susretima i to je nešto čega se držimo.

Povezano:  GORAN POTKOZARAC: FK ČSK-PIVARA DRUGA KUĆA...

Bratstvo 1946 je svoje mesto u istoriji vojvođanskog fudbala upisalo zlatnim slovima. Verujemo da nema onoga ko se ne divi uspesima Bratstva 1946 i samo bi zlobnici imali neke primedbe na rad. Gde je tajna uspeha?

-Nema tu puno mudrosti. Svako mora da radi ono što zna i to da obavlja krajnje savesno. Klub vode nekadašnji igrači, ali i pored toga što su sav svoj život proveli u fudbalu, niko od nas sebi ne daje za pravo da se meša u sastav tima. Za to su zaduženi treneri sa kojima imamo odlične odnose. Oni rade svoj posao, odgovaraju za rezultate i imaju svu slobodu. Obostrano poverenje je veoma bitno, a to se može steći isključivo uvažavanjem jedni drugih, tvrdi Saša Korać.

Ukoliko Bratstvo 1946 uspe da se plasira u Prvu ligu, hoće li imati podršku lokalne samouprave ili će sve opet pasti na pleća Aleksandra Saše Koraća?

-To pitanje treba postaviti nekome drugome, a ne meni ili bilo kome iz kluba. Mi se trudimo da na najbolji mogući način prezentujemo selo i celu opštinu, a koliko to drugi vrednuju, ne možemo znati, naglašava direktor i glavni finansijer Bratstva 1946 Saša Korać.

Sve je krenulo odavde

Ne možemo a da ne dotaknemo igrački kadar. Veoma bitan segemnt u celokupnoj priči o uspešnom Bratstvu 1946 je činjenica da je na insistiranje Koraća data šansa svim igračima sa ovih prostora da izbore mesto prvotimca i da budu deo tima. Stiče se utisak da su povremeno bili privilegovani i da se na njih klub najviše oslanjao, jer su želeli da mladi ostanu na svom kućnom pragu, bave se onim što vole, a usput su mogli nešto i da zarade. Ta praksa je bila i sa trenerima, pa su vremenom svoje trenersko umeće mogli da pokažu, porad Panjevića i Gavrilovića, još Bogić, Bačić, Cvetićani, a sada i Vilotić. Čini se da je ova ekipe dugo dominantna u Srpskoj ligi, ali da postoje određene poteškoće sa takozvanim bonus igračima. Kako rešiti taj problem?

-Prigrevica je malo selo i teško je preko noći napraviti igrača koji može da ispuni zahteve ovakvog ranga takmičenja. Šansu dajemo pre svega mladima iz našeg sela, opštine i okolnih mesta, ali je deficit fudbalskog kadra. To nije samo problem Bratstva 1946, već mnogih klubova koji dolaze iz manjih gradova. Opredelili smo se da forisramo podmladak i očekujemo da se uskoro pojave neki mladići koji bi mogli da konkurišu za sastav tima.

Ponovo se moramo vratiti na trenutno stanje u Srpskoj ligi Vojvodina. Ko ima najrealnije izglede da na kraju ponese titulu prvaka?

Zna da proslavi uspeh, Korać u društvu nekadašnjeg kapitena Dejana Ćuće i ostalih igrača

-Nadam se Bratstvo 1946, ali je veoma teško davati neke prognoze. Mnogo zavisi od samih klubova, ali i sredine iz koje dolaze. Ako lokalna samouprava nekog grada proceni da bi klub trebao da ide u više stepen i ponudi izvesnu finansijsku pomoć, taj klub će moće dobro da pojača svoje redove i imaće osetnu prednost. No, i pored svega navednog u ime kluba mogu obećati našim navijačima, ljubiteljima sporta i građanima opštine da će se Bratstvo 1946 pošteno i savesno boriti u svakoj utakmici i da ćemo dati sve od sebe da sačuvamo trenutni rejting koji smo napornim radom stekli. Rivalima poručujem da na nas moraju ozbiljno računati do poslednjeg sudijskog zvižduka, naglašava sportski direktor Bratstva 1946 iz Prigrevice Aleksandar Saša Korać.