subota, 19 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

JOŠKA DUKAT VELIKAN SPORTSKOG NOVINARSTVA

Piše Jovan Banjac

Ako se o nekome mora pisati sa odabranim rečima i odati veliko poštovanje za sve što je ostavio iza sebe u sportskom novinarstvu, onda je to niko drugi nego Somborac Joška Dukat (82), čovek koji je proveo čitav radni vek kao dopisnik nekoliko dnevnih novina.

Sa pisanom reči Dukat je sasvim spontno počeo da se druži, početkom davnih 70. prošlog veka. Na insistiranje nekadašnjeg radio reportera Ferike Tota, poštarski administrativni radnik prihvatio se izazova i vrlo brzo se otkrio njegov dar za pisanje. Tekstovi koji su plenili toplinom, realnošću i nesvakidašnjim opisom sportskih događana nisu ostavili ravnodušnje urednike visokotiražnjih novina. Vrlo brzo je usledio kontatk sa tadašnjim urednikom šahovske rubrike u novosadskom Dnevniku Dušanom Bućanom, potom i sa beogradskim Sportom i Mađarsoom.

Pisao sam uglavnom o sportu, koji sam voleo i veoma često sam bio na sportskim događajima. Najduže sam sarađivao sa Dnevnikom, gde sam promovisan u urednika somborskih nižih liga u fudbalu. Više od četiri decenije sam slao priloge, izveštaje i reportaže za pomenute dnevne novine, priča sadašnji penzioner Joška Dukat koji u ovim godinama brine o oboleloj supruzi i to ga sprečava da i dalje bude rado viđen gost sportskih borilišta.

Uz klubove sa teritorije opštine Sombor Dukat je doživljavao razne prijatne i nezaboravne trenutke. Prateći Radnički ulazio je u Drugu ligu nekadašnje Jugoslavije, uživao u majstorijama vrhunskih sportista i rado se seća nekih trenutaka.

Utakmica koju ću pamtiti do kraja života odigrana je u rukometu. Somborska ekipa Vesna ugostila je beogradski Radnički, tadašnjeg prvaka Evrope predvođen sa sjajnom Svetlanom Kitić. Gošće su na odmor otišle sa šest golova prednosti, a onda je u nastavku na teren ušla Vesna Bezbradica koja je bukvalno preporodila igru Somborki. Na kraju je susret okončan bez pobednika, što je bilo veliko iznenađenje, ali igra Vesne Bezbradice nas je sve oduševila, priseća se Dukat jednog od mnogobrojnih lepih trenutaka svoje novonarske karijere.

Čoveku koji je najveći deo života proveo među sportistima, obaveze ne dozvoljavaju da bude duže odsutan od kuće. Ne krije da mu nedostaju uzbuđenja koja su uvek prisutna na utakmicama, ali najviše mu nedostaje poneka partija šaha.

Joška Dukat, penzioner koji je afirmisao na stotine sportista.

-Iskren da budem voleo bih da imam toliko vremena da odem i odigram koju partiju šaha. Na žalost, zbog teškog stanja moje supruge ne mogu dugo da odsustvujem od kuće, pa sam se zaželeo druženja sa „čarobnim drvcima“, napominje šahovski prvokategornik i čovek koji je na stotine sugrađana predstavio u najlepšem izdanju i o kome bi se moglo pisati danima, naš Joška Dukat.