ponedeljak, 1 junaApa-press vam želi dobrodošlicu!

KO NAM UVODI DECU U SPORTI IMA LI SMISLA SVE OVO ŠTO SE RADI?

Tekst koji je objavljen pod nazivom “Ko nam uči decu fudbalu i ima li smusla sve ovo što se radi”, izazvalo je veliku polemiku i očekivanu reakciju. Reagovanja su uglavnim slična i svi se slažu da je krajnje vreme da se o tom problemu javno govori i da se proba pronaći rešenje. Isto tako, većina se slaže sa konstatacijom da su male, skoro nikakve šanse da se iz naše sredine rodi fudbalski as poput onih koji zarađuju milone dolara i eura godišnje, ali da se pod hitno trebaju stvoriti uslovi da se deca bave sportom. Iz tog razloga pokrećemo serijal tekstova namenjen rešavanju aktuelnog problema.

KO MOŽE DA SE BAVI SPORTOM?

Da se ovo pogrešno ne protumači, nije samo fudbal u pitanju i apatinska opština, već celokupan sport, odnosno većina sportova. Dakle, došlo je vreme da se sportom mogu baviti isključivo deca čiji roditelji mogu plaćati mesečne članarine, slati decu na razne turnire, kupovati im opremu… U ovim teškim vremenima kada vlada besparice, nezaposlenost, opada natalitet, mali je broj klubova koji razmišljaju o budućnosti dece, već se isključivo gleda zarada.

U našoj sredini pozitivan primer su Atletski klub Apatin i Omladinac  Prigrevica gde se vodeći ljudi kluba i treneri postavljaju prema deci kao roditelji. Oni nisu zaboravili odakle potiču, koliko su im roditelji zarađivali i na koji način su stizali do medalja. Kod njih je drugarski odnos prisutan, ali se zna do kojih granica, a uz to, sve se radi besplatno, a što je jako bitno ne jure rezultate, ne „mažu“ roditeljima oči sa nekim medaljama, diplomama i plaketama, već teže da deca budu zdrave ličnosti i da ih odvoje od kompjutera i svih ostalih poroka. Za braću Čegar Gorana i Zorana, trenera Bojana Tomaševića i ostale nije bitno ko je detetov roditelj, gde radi i kolika su mu primanja.

U sledećim redovima mora se pomenuti FK Bratstvo 1946 iz Prigrevice. Oni nedovoljno upućeni misle da ovaj klub juri isključivo rezultate, ali u klubu vlada sasvim drugačije shvatanje sporta. Sportski direktor, a što ne reći istinu i glavni finansijer Bratstva 1946, Saša Korać je po dolasku u klub dicidirano naglasio da prioritet moraju da imaju deca iz opštine. Njima se trebaju stvoriti uslovi da napreduju i da se nadmeću u kvalitetnom rangu takmičenja. Kao čovek koji je baveći se sportom prošao kroz razne periode dobrog i lošeg, zna da je jedina šansa da mladi ostanu na svojim ognjištima da se bave onim što vole, pa je klub dao priliku svakom ko ima barem malo fudbalskog dara. Ujedno je napomenuo da se od ni jednom pojedincu ne sme zahtevati da pruža više od svojih mogućnosti, jer bi to moglo da ima katastrofalne posledice.

(Ima još ovakvih, pa ako neko nije spomenut u ovim redovima, biće u nekom od sledećih tekstova. Unapred se izvinjavamo onima koji su u grupi gore pomenutih)

Povezano:  BRANISLAV VEJNOVIĆ NAJBLIŽI PRELASKU U OFK MLADOST

Na naše razočarenje, skoro svi ostali rade po istom, proverenom principu. Naime, u upravne odbore ulaze predstavnici roditelja, a to su uglavnom oni sa dobrim primanjima koji su uticajni i koji mogu progurati neke ideje. Deca tih imućnijih, ukoliko nisu dovoljno talentovani ili zaostaju za drugima, (zbog roditelja) dobijaju individualne treninge, kako bi dostignu ostale. Ti roditelji su aktivni u klubu dok su im deca tu, a kada oni odu, nema ni roditelja više, pa se traži nova “žrtva”.

Konkretno, došlo je neko vreme da se fudbalom mogu baviti isključivo oni koji plaćaju članarinu. Zar taj sport nije oduvek bio za siromašniji sloj ljudi, zar nije bio najmasovniji, pa je iz kvantiteta izrastao kvalitet. Da su se tako odnosili svi treneri svet bi bio lišen znanja fudbalskih velikana poput Pelea, Kristijana Ronalda, Dragoslava Šekularca, Zidana, Ronaldinja… jer su to bila siromašna deca koji su tražili spas u bavljenju sportom, a upornim radom, jer nisu imali tate i mame koji su mogli da im obezbede doživotnu egzistenciju, dostigli vrhunac slave i naravno kapital. Odmah da pojasnimo, niko nije protiv članarine, plaćenih trenera i uspešnih klubova, ali sve to mora da bude pod nekom kontrolom.

DECA ZNAJU KOLIKO VREDE!

Saša Korać direktor FK Bratstvo 1946 Prigrevica – mladima treba omogućiti da se bave sportom

Niko ne može da prevari dete. Svaki pojedinac zna koliki su njegovi dometi, ali uz konstantno ispiranje mozga da je sjajan, vrhunski i da će biti prvoligaški igrač to dete počinje da veruje u “trenersku istinu”, a roditelj, kao svaki drugi, misli svom potomku sve najbolje, pa ne štedi novčanik i počinje da mašta o nerealnoj slavi i milionima. Nećemo ići daleko, ostanimo u našoj sredini i okolini. Svi igrači sa prostora opštine Apatin koji su igrali u saveznim rangovima takmičenja ponikli su u klubovima gde se radilo od srca. Primer su FK Mladost, RK Apatin, KK Apatin, BK Apatin… U tim klubovima radili su entuzijasti, Braca Beljanski, Dane Repac, Žarko Lukić, Žarko Bogić… ljudi koji su voleli mlade i znali su da im pokažu ono što je najbitnije u početnom razvoju. Danas su došla neka surova vremena kada se i od najmlađih uzima novac, a ne razmišlja da li te pare utiču na kućni budžet i da li ostala deca, koja imaju više talenta od imućnih, pate što ne mogu da se dokažu.

Iz razloga što je tema veoma delikatna, doneli smo odluku da se narednih dana obratimo ljudima koji su kompetentni da daju komentare povodom ovog sve aktuelnijeg problema. Ujedno je ovopoziv svim našim čitaocima, ljubiteljima sporta, roditeljima i ostalima koji imaju neko rešenje ili predlog da nam se jave i da zajedničkim snagama pokušamo pronaći izlaz iz ove situacije.

Jovan Banjac