utorak, 2 junaApa-press vam želi dobrodošlicu!

NA DANAŠNJI DAN PRE DVE GODINE NAPUSTIO NAS JE NAŠ DRAGI KLIPI

KLIPI VEČNO ŽIVI SA NAMA

Na današnji dan, 24. septembra, pre dve godine, 2017. apatinskom opštinom brzo se pročula vest koja i danas budi tužne emocije. Sa životne scene u 47. godini otišao je Goran Nesvanulica, od milja zvani Klipi. Surova istina, u koju niko nije želeo poverovati, naterala je suze na oči svima koji su ga poznavali, jer Klipi je bio čovek rado viđen u svakom društvu. Krasile su ga sve pozitivne osobine. Savestan i uzoran otac, suprug, sin i prijatelj prerano je napustio one koji su ga voleli, a takvih je bilo puno, mnogo više nego što je u to bilo ko mogao poverovati. Klipi je bio voljen čovek.

Porodica Nesvanulica, supruga Svetlana, kći Una, sin Luka i Goran

Svoj kratak život posvetio je uspesima drugih, najviše fudbalu i svom Bratstvu 1946. Radovao se svakom trijufu, datom golu, osvojenom bodu, a najviše uspesima mladih, koje je istinski voleo. Nije mu bilo teško da danonoćno radi za dobrobit naraštaja koji dolazi, jer je u sebi gajio roditeljsku ljubav, koju su najviše osećeli kći Una i sin Luka. A samo dan pre kobnog 24. septembra, sa osmehom na licu proslavio je još jednu u nizu pobeda svoje velike ljubavi Bratstva 1946. Nije krio zadovoljstvo, jer je bio neizbrisiv deo velikog uspešnog projekta koji je započeo sa svojim imenjakom Panjevićem i velikim prijateljem Sašom Koraćem. Cilj su bili mladi, stvaranje jakog tima i mesta gda će svi iz opštine i okoline moći da se bave sportom. Znao je da samo odanost prena klupskim bojama i uporan rad mogu doneti neki rezultat, pa je svaki slobodan trenutak usmeravao ka tom ostvarenju, ali nikada nije zapostavljao porodicu. Uspevao je Klipi sve da stigne i na vreme sve da obavi.

Povezano:  BRANISLAV VEJNOVIĆ NAJBLIŽI PRELASKU U OFK MLADOST
Slika za klupske anale, Goran i tadašnji kapiten Dejan Ćuća

O čoveku kakav je bio naš Klipi moglo bi se danima pisati. Sve ono što krasi pozitivne ličnosti sjedinilo se u njemu. Osećajnost, ljubav, plemenitost, vedrost, poštenje… samo su deo osobina koje su se vezivale uz ime Gorana Nesvanulice – Klipija. Ne čudi što su ga na večni put sa neopisivom tugom ispratili Saša, Brena, Mirko, Igor, Bude, Goran, Dejan... i još hiljade prijatelja koji nisu krili suze, jer jedino su one iskrene i dolaze kada to srce oseća. A kod Klipijevih prijatelja srce je govorilo istinu.

Da se nikada ne zaboravi, da se pamte njegova dela i zasluge postarali su se vodeći ljudi kluba koji su brzo reagovali i stadionu podarili njegovo ime. Kao što je tada izjavio Korać, „To je najmanje što se moglo uraditi za Klipija„. I zaista, možda je on fizički otišao, ali njegov plemenit lig i prepoznatljiv blagi osmeh su tu, među nama i krase stadion gde je provodio svaki slobodan trenutak. Ako zaista postoji ono što se zove raj, onda je naš Klipi sigurno tamo. Odande gleda svaku utakmicu kluba za koji je živeo i raduje se svemu što je dobro.

Uvek je sa klubom

Možda je neka viša sila htela da se sutra na godišnjicu njegove smrti, na tom istom stadionu odigra najznačajnija utakmica u istoriji prigrevačkog fudbala. On, nezaboravljani Goran Nesvanulica Klipi, ima svoje počasno mesto i svojim likom će ponovo biti tu, među igračima i navijačima. Radovaće se uspehu, pa neka to bude dodatni motiv igračima, da ako ništa drugo, onda u znak sećanja na čoveka koji vas je sve voleo, date sve od sebe.