ponedeljak, 28 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

NAKON TRAGEDIJE USLEDIO NOVI ŽIVOT

Budimir Malešić (52), paraolimpijski reprezentativac u stonom tenisu je svojevrsan primer da i sportisti sa hendikepom mogu da postižu vrhunske rezultate. Prošle godine je sa Palikućom, u Bratislavi osvojio ekipno svetsku bronzu i tako stekao zvanje zaslužnog sportiste. Za 15 godina igranja stonog tenisa osvojio je 150 medalja i 50 pehara i okitio se sa nekoliko titula prvaka države. Za njega život nije stao ni kad mu je nagazna mina u bosanskom ratu, pre 26 godina odnela obe noge.

-Dobio sam sepsu i gasnu gangrenu i tri dana sam bio u komi. Zahvaljujući brizi lekara, snažnom organizmu i božijoj volji uspeo sam da prebrodim krizu. Desna noga mi je odsečena iznad kolena a leva ispod podkolenice. – seća se svoje životne drame Malešić o čijem junaštvu su na ozrenskom ratištu ispevane pesme.

Stao je uz pomoć dve nepodesne proteze i utegnut kaiševima, načinio prve nesigurne korake na putu oporavka. Zahvaljujući bavljenju sportom preživeo je najteže trenutke u svom životu. Sport mu je u krvi i od malena je razvijao telo napornim vežbanjem. Pre rata je bio omladinski reprezentativac u karateu i nosilac majstorskog zvanja u Zavidovićima. Na poziv Ratnih i vojnih invalida Beograda, prvi put je rekreativno zaigrao stoni tenis. Na preporuku selektora stonoteniske reprezentacije za osobe sa invaliditetom ozbiljnije se posvetio ovom sportu u akademiji Kocić.

-Počeo sam, veli, kasno, u 37 godini ali nisam verovao da će me celoloidna loptica toliko okupirati i pomoći mi da se uspešno nosim sa novonastalom situacijom. Sedam godina sam igrao na protezama, povređivao se, krvario ali se nisam predavao i napredovao sam korak po korak. Ubrzo su došli i adekvtni rezultati – seća se Buda Malešić i dodaje da je morao po savetu lekara i trenera da sedne u kolica kako mu ne bi stradali kukovi. Zbog bolesti supruge napravio je pauzu u karijeri, ali se ubrzo vratio u velikom stilu. Osvojio je državno prvenstvo i ponovo prigrabio nacionalni dres, koji mu je omogućio da se ogleda na nekoliko svetskih kupova.

Povezano:  SLOGA NIKAKO DA KRUNIŠE BOLJU IGRU

-U Italiji smo na svetskom kupu ekipno osvojili prvo mesto a meni je pripala bronza u pojedinačnoj konkurenciji. Moj najveći uspeh u karijeri je bio uvod za svetsko prvenstvo u Slovačkoj. U grupnoj fazi smo savladali Argentinu i Nemačku, aktuelnog olimpijskog šampiona. Kao pobednici grupe direktno smo se plasirali u polufinale i osvojili bronzanu medalju.

Na osnovu rezultata iz Bratislave, Budimiru je kao jedinom Obrenovčaninu pripalo nacionalno prizanje i sportska penzija. Ubuduće braniće boje Obrenovca u Rekreativnoj ligi Beograda u konkurenciji zdravih stonotenisera i rado će se odazvati svakom pozivu u reprezentaciju. Uporedo sa igranjem bio je aktivan i kao sportski radniku. Vodio je 12 godina Stonoteniski klub invalida Beograda i jedan mandat predsedavao Savezom za sport invalida Beograda.

Invalidnost nije doživljavao kao hebdikep i u granicama svojih mogućnosti radio je poslove kao sav normalan svet. I danas vozi auto bez prepravki za invalidna lica. Nema veći deo nogu ali mu bolovi zagorčavaju život. – Neurinom (kraj nerva) mi stvara veliki bol. Predstoji mi još jedna u nizu operacija na ostranjivanju nervnog završetka i nadam se da će konačno bolovi uminuti – kaže ovaj hrabri čovek i veliki borac, koji  ,,stoički“ podnos sve životne nedaće.

Za razliku od jednog broja invalida koji su se predali apatiji i beznađu, Buda je rešio da ne klone duhom i da se bori. –  Gde god se pojavim koristim svaku priliku da osobama sa invaliditetom ukažem koliko je važno da pronađu sebe u nekoj vrsti delatnosti, bilo to sport ili neki drugi hobi. Sve u cilju da prevaziđu depresiju, apatiju i pomirenost sa sudbinom. Malo ljudi živi kako zaista žele, već po nekom klišeu, nametnuto, prisilno.Ponosan sam na sebe i svoju porodicu jer smo se izdigli iznad nevolja i živimo kao sav normalan svet – zaključuje Budimir Malešić.

Milan Ašković