ponedeljak, 1 junaApa-press vam želi dobrodošlicu!

PONOSAN NA KORENE

MILE SAMARDŽIJA – DŽIMI –ČOVEK KOJI BACA AKCENAT NA OČUVANJU KRAJIŠKIH OBIČAJA

 

-Mi moramo poštovati našu tradiciju i ljude koji su je stvarali. Onaj ko ne poštuje svoje običaje i ko ne ceni predake taj ne može da računa na neku svetlu budućnost. Ja sa ponosom ističem da mi koreni vuku sa Banije gde sam kao dečak često odlazio, tvrdi Mile Samardžija – Džimi –

 

Džimi

Poznato je da su Srbi najraseljeniji narod na prostorima bivše Jugoslavije. Čuvena „kolonizacija“ doprinala je da se iz nekadašnje Krajine nađu u raznim gradovima i mestima daleko od svojih korena. Da li je to bio smišljen čin, ili je sve puka slučajnost, ostavljamo drugima da komentarišu. Evidentno je da se većina morala iseliti sa tih prostora i to je na neki način doprinelo da se Krajina oslabi, kako bi kasnije neke zamisli bile sprovedene u delo. Odlaskom iz svoje dedovine, Srbi su polako počeli zaboravljati nekadašnje običaje, način življenja, druženje… Međutim, postoje oni ljudi koji ni po koju cene ne žela da se odreknu svojih predaka i korena odakle potiču.

Jedan od njih je Prigrevčanin Mile Samardžija, poznatiji pod nadimkom „Džimi“. Naime, on je veoma poslovan čovek, pun obaveza koje ima kao vlasnik stovarišta i transportnog preduzeća „Džimikomerc“, ali i pored toga, važi za čoveka koji polaže maksimalnu pažnju u očuvanju srpske tradicije, kraja odakle mu koreni potiču. U cilju što većeg druženja, promocije nekadašnje Krajine, bratimljenja sa ostalim Srbima i ljudima dobre volje, kao i očuvanju svih običaja, on je stvorio ekipa koja više od dve decenije dominira na manifestacijama u kojima su zastupljene viteške krajiške discipline, koje su veoma teške i zahtevne i koje su svojevremeno bile prepoznatljiv simbol Korduna, Bosne, Banije i Like.

-Sa ponosom ističem da mi koreni vuku sa Banje, gda sam kao dečak često odlazio. Tamo je živeo pošten, društven i narod velikog srca. Bila su to vremena kada su se mnoge stvari vrednovale više od novca. Poštenje, uzajamna pordška, druženje i očuvanje porodičnih običaja bili su u prvom planu. Mi ne smemo zaboraviti poreklo, jer čovek bez prošlosti nema ni budućnosti, poručuje Džimi.

Ideju da se pokrenu takmičenja u kojima se zastupaju disciline krajiških igara Džimi je rado prihvatio. Brzo je sastavio ekipu i u redovima šampiona, iz sela u sklopu opštine Apatin, nalaze se najbolji takmičari naviknuti da stoje na pobedničkom postolju, pa sve sem pehara namenjenog najboljem smatraju neuspehom. Oni su svoju superiornost dokazali u više navrata, a planiraju da traju dugo.

Na takvim takmičenjima uglavnom je veoma jakoj konkurenciji, jer se pojavljuju najbolje ekipe iz Srbije, Hrvatske i BiH, ali „Džimikomerc“ dominira.

-Stvaranjem ove ekipe dali smo doprinos očuvanju tradicije. Sve je počelo sredinom 90.-tih prošlog veka kada smo imali samo takmičare u nadvlačenju konopa. Vremenom su počele da se organizuju razne manifestacije i povećao broj disciplina, pa sada uglavnom imamo trčanje u vreći i po brvnu, obaranje ruku, nadvlačenje kuke, štapa i konpopa, skok iz mesta u vis i dalj, penjanje uz stožinu i bacanje kamena sa ramena. Tu i tamo se ubaci po koja nova disciplina, zavisno od organizatora, ali mi učestvujemo skoro na svim takmičenjima i rado se odazivano kada nas pozovu, ističe Džimi.

Nesavladivost prigrevačkog sastava postala je izazov za mnoge, pa su počele da se formiraju ekipe sačinjene od vrhunskih takmičara, međutim i pored toga „Džimikomerc“ uspeva da sačuva primat najboljeg.

-Nije lako biti stalno na tronu, pogotovo kada se pojave ekipe u čijim redovima imate po nekog takmičara koji se profesionalno bavi sportom, ali mi bacamo akcenat na kolektivni uspeh i to je naša prednost. Predhodnih godina smo imali poteškoće sa ekipom „Srpski Soko“ iz Nevesinja koja je sastavljena od vrhunskih takmičara koji iza sebe imaju na desetine nastupa i svaki naš duel je propraćen neizvesnošću i viteškim nadmetanjem. U poslednje vreme se pojavio Bosanski Petrovac, ali… sa osmehom na licu komentariše takmičenja Mile Samardžija – Džimi.

Ponekad želja za pobedom prevazilazi okvire korektnosti, no to se sve okonča veoma brzo.

-Na sportskim borilištima smo ljuti protivnici i nema odstupanja, a kasnije se sve završi pesmom i nezaboravnim druženjem, tvrdi Samardžija.

Rezultati koje postižu takmičari na ovakvim manifestacijama svrstavaju se u red vrhunskih, jer kaman težine 10 kg leti daleko preko 14 metara, a skok iz mesta u dalj oko 3,5 metera, skok u vis iz mesta, za sada je rekord 1,62 m, dok se takmičari popnu uz glatku stožinu visoku pet metara za oko osam sekundi. Kolosi u nadvlačenju konopa teški su u proseku preko 160 kg, a oni koji su se prijavili u nadvlačenju kuke, štapa i obaranje ruku su prave atlete koji poseduju prirodnu snagu.

-Lep je osećaj družiti se uz nekadašnje običaje. I pored silnih nedaća koje su zadesile naš narod, još smo veselog duha. Nažalost, vremena se ubrzano menjaju, ali to nas ne sme naterati da se odreknemo predaka i onoga što nam je ostavljeno u amanet. Mi se nakon svakog takmičenja, a ima ih barem desetak tokom godine, družimo uz pesmu i onako kako se to nekada činilo. Upravo taj vid druženja nas približava i daje nam dodatnu snagu da opstajemo u vrhu teških takmičenja. Nadam se da ćemo ove običaje uspeti da prenesemo na mlađe naraštaje i da će oni nastaviti tamo gde mi budemo stali, kaže Mile Samardžija – Džimi-.