utorak, 22 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

PONOSAN SAM ŠTO SAM GA UPOZNAO KAO DEČAKA KOJI JE POSTAO IKONA SRPSKOG FUDBALA

Piše: Jovan Banjac

VLADIMIR TORBICA VELIKAN SRPSKOG FUDBALA 

Ponekad sebi čovek dopusti da piše, priča i polemiše o nečemu i nekome koga baš dobro ne poznaje, ili nije skroz upoznat sa nekim detaljima. Ja sebi dozvoljavam da napišem ovaj članak, jer smatram da dovoljno poznajem čoveka kome će se 22. maja pokloniti čitava srpska sportska javnost, a on je Vladimir Torbica!

U poslu sa kojim se bavim bezmalo tri decenije upoznao sam mnoge sportiste i odgovorno tvrdim da su to uglavnom dobri ljudi, a biti najbolji u takvoj konkurenciji veoma je teško, ipak priznaću, Vlado je bio i ostao primer za sve. Sećam se kada je kao najperspektivniji dečak jugoslovenskog fudbala doša iz Sombora u apatinsku Mladost. Miran, povučen i besprekorno vaspitan dečak, brzo je osvojio simpatije mnogih, a fudbalsko znanje je svakodnevno izviralo iz njegovih nogu. Prave majstorije, potezi koji su nas oduševljavali, aplauzi na otvorenoj sceni nizali su se iz utakmice u utakmicu. Glavna tema sportskih krugova bio je mladić iz Mladosti, nova nada srpskog fudbala. Stizala su priznanja, pa i kapitenska traka na ruci golobradog mladića, primamljive ponude… Mnogi bi se vazdigli, igubili kompas, ali ne i Vladimir Torbica. Ostao je isti, skroman i umeren u svemu.

Moram priznati da jedan deo apatinske sredine nije imao sluha prema Vladi kada mu je bilo najpotrebnije. Izložen nasrtajima fudbalskih grubijana naišle su povrede, a onda i privatni problemi koji su u jednom momentu zaustavili njegov uspon. Možda bi neko tada digao ruke od svega, ali na svu sreću to nije učinio Vladimir Torbica koji je hrabro izdržao sve nepravde i dospeo do ovih veličina. Biti u eliti više od dve decenije i doživeti takvo poštovanje, mogu samo velikani, a on je taj.

Povezano:  TAVANKUTSKA BERBA PRIJA SOMBORCIMA

Danas ne znam da li sam srećan ili tužan. Tužan sam što srpski fudbal ostaje bez jednog u svakom pogledu uzornog sportiste, što je priproda učinila svoje i primorala ga da donese logičnu odluku i okači kopačke o klin. A srećan sam iz mnogo razloga, mogu se pohvaliti da sam o tom nekadašnjem dečaku mogao pisati, ocenjivati, izveštavati o mnogim njegovim fudbalskim majstorijama i srećan sam što sam ga upoznao. Ponosan sam i zbog toga što će tog 22. maja u 18 časova na stadionu Spartaka u Subotici naš Vladimir Torbica biti u žiži javnosti, što će ga hiljade dečijih očiju videti i doživeti kao fudbalskog heroja koji je ušao u istoriju srpskog fudbala, i kao neko ko je zaslužio ovakav fudbalski spektakl.

Vlado, hvala ti što si trajao toliko dugo, hvala ti što si uvek bio i ostao čovek i nadam se da ćeš to bogato znanje i iskustvo uspešno preneti na mlade.