sreda, 12 avgustaApa-press vam želi dobrodošlicu!

PRIGREVČANI SA PRAVOM KIVNI NA SUDIJE, ALI IMA GREŠAKA I U NJIHOVIM REDOVIMA

AMAN LJUDI, PUSTITE NAS DA IGRAMO FUDBAL!

Detaljnom analizom prva dva prolećna kola u Srpskoj ligi Vojvodina došlo se do evidentnog zaključka da su fudbaleri prigrevačkog Bratstva 1946 oštećeni od strane sudija i da su te greške doprinele da je bodovni saldo ovog kluba nešto siromašniji od planiranog. U čiju korist rade arbitri, da li ne umeju da sude ili im pogoduje da budu prozivani nakon svakog odigranog kola, teško je ustanoviti, ali ono što je nepobitna činjenica, sve više je povika na njihovo deljenje (ne)pravde.

Zašto sudije moraju biti u prvom planu?

Konkretno ćemo se pozabaviti slučajem Bratstva 1946. U prvom kolu prolećnog dela sezone, Bratstvo 1946 je bilo domaćin Mladosti iz Bačkog Jarka i već nakon desetak minuta igre, za one koji prate fudbal, mnogo toga je bilo jasno. Čudne odluke sudije Predraga Janjuša iz Pančeva ulivale su crv sunje u njegove namere da se utakmica regularno okonča, a sve to je potvrdio u dva ključna momenta. Naime, u 57. minutu susreta jedna nesvakidašnja odluka koju je arbitar iz Pančeva okarakterisao kao jedanaesterac za goste. U gužvi ispred golmana Kronića neko od gostujućih igrača je rukom zahvatio loptu i odbio je, a ona je, tu nema dileme, pogodila kapitena prigrevačkog srpskoligaša Srđana Vukovića takođe u ruku. Začula se Janjuševa pištaljka i igrači oba tima potrčala su ka centru terena, misleći da je ovaj svirao ono što je ispravno, igranje rukom gostujućeg fudbalera, ali je on na opšte iznenađenje svih prisutnih pokazao na belu tačku. Možda je to bio previd i greška koja se dešava čak i vrhunskim sudijama, međutim, priliku da ispravi svoju evidentnu grešku Janjuš je propustio u 73. minutu. Na očigled svim, pa i njega koji je bio blizo mesta događaja odbranbeni igrač Mladosti rukom je zaustavio loptu u svom kaznenom prostoru i prema svim fudbalskim pravilima to je bio kazneni udarac za domaćina. Sa osmehom na licu arbitar je samo mahnuo rukom da se igra nastavi. U tom momentu rezultat je glasio 1:1 i može se komotno reći da je direktno uticao na krajnji ishod susreta.

Da li je nedostalo motiva ili samo trenutak slabosti? Kapiten Bratstva 1946 Srđan Vuković

Prošle subote Prigrevčani su gostovali u Čelarevu domaćoj ČSK Pivara. Taj susret je rešen već nakon manje od pola sata, jer je nakon vođstva Bratstva od 1:0 u 4. minutu, sve odrađeno po nekom već ranije viđenom scenariju. Sudija Nikola Petrović iz Šajkaša u 13. minutu dosudio je penal za domaćina, nedugo potom iz igre isključio Juhika i dao nerocenjiv doprinos da se na odmor ode sa rezultatom 2:1 za domaćina, a onda se u nastavku nije pojavio, već je njegovo mesto zauzeo Marko Gnjatović iz Novog Sada. Navodno je bio bolestan. Neizbežno je pitanje kako je bolestan čovek mogao da sudi prvo poluvreme i koliko su kompetentne njegove odluke, ako je zaista bio nesposoban da radi svoj posao. Ili, je možda logičniji zaključak, on je u prvom poluvremenu odradio svoj posao, pa je lakši deo prepustio drugome. Iz ovakvih i sličnih situacija sve se češće čuju povici iz klubova „Aman ljudi, pustite nas da igramo fudbal“

Povezano:  BRATSTVO 1946 POSTAJE FENIKS

A sada, ma koliko to bilo bolno za neke, moramo se osvrnuti i na igrače Bratstva 1946. Stiče se utisak da nema više onog kolektivnog zalaganja, da su se pojedinci pomalo zaneli i da su zaboravili da je dres koji nose prigrevačka ikona, a zašto kriti, većini je odlično u tom klubu. Da li je došlo do zasićenosti, nedovoljnog motiva, gubljenja koncentracije ili nečeg drugog, manje je bitno, borbenosti nije smelo nedostajati. Svojim igrama i zalaganjem olakšali su posao sudijama i omogućili im da bez mnogo napora uzmu klubu pet bodova koji bi u ovom trenutku bili suvog zlata vredni. Bratstvo 1946 je moglo da bude u situaciji da ozbiljno pripreti lideru na tabeli Hajduku 1912.

Ništa još nije izgubljeno. ekipa Bratstva 1946

Možda se sada treba rukovoditi onom narodnom „bilo ne ponovilo se“ pa da se igrači već u subotu pokažu u mnogo boljem svetlu. Prigrevčani to zaslužuju, oni vole fudbal, daju sve od sebe da im klub bude dobro plasiran i cene i poštuju igrača. Ništa nije izgubljeno, mada je situacija mogla biti povoljnija.