nedelja, 20 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

DUŠAN KLJAIĆ ČOVEK KOJI JE PROSLAVIO APATINSKU OPŠTINU

SVEŠTENIK U KIMONU

Dušan Kljaić

Karate klub Partizan iz Apatina prošle godine je proslavio jubilej, četiri decenije postojanja. Povodom tog događaja, usledile su pozivnice svim nekadašnjim članovima, koju su se u velikoj meri odazvali i ulepšali proslavu kluba iz koga je poniklo na desetine sjajnih karatista. Mnogo od njih su sredovečni ljudi, ali se ne sme zaboraviti da su Apatinu doneli mnoge titule sa raznih domaćih i međunarodno priznatih takmičenja.

Jedan od onih koji je na najlepši mogući način proslavio apatinsku opštinu i ostavio dubok trag u svetskom karateu svakako je Prigrevčanin Dušan Kljaić (61), nosilac crnog pojasa 8. dan (stepen) Hanši (nepristupačan), inače magistar teoloških studija. Za ovog korpulentnog sveštenika se mora napomenuti da je jedan od najboljih karatista starije generacije severnog dela Amerike, jer je osvajač raznih priznanja na velikim međunarodnim turnirima, a usput je nosilac četiri zlatna odličja, po dva u katama i borbama, dva srebra i osam bronzanih medalja sa svetskih kupova.

Priliku koja se ukazala da se još jednom popriča sa našim sugrađaninom donala je uobičajnu opuštenu atmosferu i mnoga nova saznanja. Na putu do ovog visokog zvanja, Kljaić je morao da prolazi trnovite staze. Sam, bez ičije pomoći i materijalne podrške krenuo je iz rodne Prigrevice u svet pun neizvesnosti, ali sa ubeđenjem da će svojom voljom i uz Hristovu pomoć uspeti. Kao i kod većine ljudi preokupacija mu je bila borba za egzistencijom, pa je radio u mnogim gradovima širom stare Jugoslavije. Od Pule, preko Osijeka do Podgorice. Mada je već tada bio veoma kvalitetan karatista, o njegovim uspesima se nije mnogo govorilo.

Kao što je već istaknuto životni put Dušana Kljaića bio je nepredvidiv. Pre 15 godina dobio je službu kao starešina protestanske crkve u Torontu. Vrlo brzo se odlučuje da postane učenik jednog od velikana karate veštine Japanca Kanča Takemase Okuyame. Vrsni stručnjak je procenio da Kljaić poseduje sve ono što je neophodno za uspešnog karatistu, pa ga postavlja za jednog od svojih glavnih instrukotora da oko deset godina vodi treninge isključivo karatistima nosiocima crnih pojaseva.

-Često sam isticao, da sve što trenutno znam u karateu, ali i u mnogim drugim stvarima koje su veoma bitne za životni put, naučio sam od njega. Okuyamine metode treninga su surove i dovode čoveka do ljutine pa i do besa. To su tradicionalne japanske metode koje se koriste za stvaranje karate majstora. Nije se libio da nas udari. Sećam se jednog treninga, kada nam je saopštio da smo već sredovečni ljudi, oko 50 godina starosti, ali da to njega nije briga, pa nas je počeo tući nekim štapom. Mada smo svi bili majstori karatea, a ja sam bio predvodnik te grupe od nas deset, niko nije ni pomislio da napusti trening, jer smo znali da ukoliko želimo napredovati i ostvariti svoje ciljeve, da nemamo kuda otići. Toga je i on bio svestan, tvrdi Kljaić.

Suočen sa nepobitnom činjenicom da poseduje veliko znanje i iskustvo, Kljaić otvara sopstvenu školu karatea, ali isključivo za vrhunske majstore, nosioce crnih pojaseva koje priprema za testove od prvog do šestog dana.

-Klub koji sam pokrenuo Šizuka Kaminari Dođo (Shizuka Kaminari Dojo) trenutno je zatvoren ili kako bi se reklo zemrznut, ali ću ga po povratku ponovo aktivorati. To je mesto za usavršavanje majstora koji se spremaju za visoke stepene, ističe naš sagovornik.

I pored toga što je okružen ljudima sa prostora nekadašnje Jugoslavije, Kljaić pripada grupi nostalgičara. Ne krije da mu je Prigrevica u srcu.

-Nema dana da ne pomislim i poželim da se vratim u rodno selo, moju Prigrevicu. Uvek sa ponosom ističem odakle su mi koreni. Ubeđen sam da ću se kad-tad vratiti, a očekujem da se to ostvari za oko pet godina. Tada stičem pravo na kanadsku penziju i planiram da dođem kući. Dosta je bilo, vreme je da se skrasim u porodičnoj kući. Cilj mi je da sakupljeno znanje i iskustvi prenesem na trenere i vrhunske takmičare, pa planiram, shodno željama, da otvorim jednu takvu školu karatea. Ujedno ću posvetiti pažnju i na sopstvenom istraživanju krajnjih dometa u karateu. Biće to zalazak mog karate sunca, poručuje i otkriva nam svoje planove Dušan Kljaić, čije se ime širom Kanade u krugu vrsnih karatista izgovara sa viskom dozom poštovanja. Takav status se ne kupuje, već napornim radom i ljudskim odnosom prema svakome stiče, a to je Kljaić stekao.

NEMA OPTISANIH

 

Dušan Kljaić

Za crni pojas Kljaić je položio u republičkom policijskom centru Slovenije u Tacenu kraj Ljubljane (davne 1981), pred velikim majstorom Tokuhisom Takašijem, ali je po dolasku u Kanadu u njemu proradio neki inat i po svaku cenu je želeo da demantuje tvrdnje da je čovek nakon 35. godine starosti otpisan u sportu.

-Čini mi se da sam u tome uspeo, jer sam tek u tim godinama počeo da ostvarujem vrhunske rezultate, kaže Kljaić.

 

SKROMAN U IZJAVAMA

Mada nenametljiv i često suzdržan da govori o svojoj sjajnoj karijeri, prosto je bio iznenađen kada je na jednom sajtu koji je objavio tekst o njemu pročitao komentar izvesnog Nikole Plećaša koji ga je uvrstio u red najboljih srpskih karatista Severne Amerike.

-Bio sam iznanađen da je neko znao toliko o mojim uspesima. Ponosim se sa činjenicom da sam potomak ljudi koji žive tamo, a možete zamisliti kako sam se obradovao kada je zbog mene naglašeno moje selo, pa još i to da sam na neki način doprineo da se Prigrevica pročuje u ovom delu Severne Amerike. To je još uspeo Željko Rebrača, istaknuti košarkaški as, napominje Kljaić.

MIRNOĆA U MIŠIĆIMA

Nije redak slučaj da se Dušanovi sagovornici u njegovom društvu osećaju bezbedno. To nije zbog korpulentnosti, jer je ovaj stasiti Prigrevčanin visok oko 186 cm i teži preko 130 kilograma, uglavnom mišića, već zbog topline reči koje izgovara i neke mirnoće koja prosto izvire iz njega. Sa njim smo do sada, u periodu od desetak godina, obavili na desetine sati razgovora, dotakli razne teme, pričali o privatnom životu, tražili savete… Iz usta ovog sjajnog sportiste i čoveka ni jednog momenta nije izašla neprikladna reč, psovka ni po koju cenu. Na kraju smo zaključili da je karete ipak škola koja stvara zdrave ličnosti.

Jovan Banjac