ponedeljak, 28 septembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

PUT OD PODRUČJA DO SAVEZNOG RANGA

Ostalo je još nešto više od mesec dana do početka prolećnog dela sezone u Srpskoj ligi Vojvodina, trenutno najjačem rangu takmičenja za klubove sa teritorije opštine Apatin. I pored toga što su šanse za osvajanje prvog mesta svedene na minimum, sve oči su i dalje uprte u Bratstvo 1946 koje se nalazi na petoj poziciji na tabeli, sa velikim zaostatkom iza vodećeg Bečeja 1908. No, ne sme se zapostaviti činjenica da su Prigrevčani prošle godine bili prvaci, ali su svoje mesto u Prvoj ligi Srbije prepustili TSC iz Bačke Topole, jer iz opravdanih razloga nisu mogli da se takmiče u najskupljoj ligi države. Ali to ne znači da se njihov uspeh mora zanemariti, pogotovo u poslednjih šest sezona od kada su dobili stabilnu upravu kluba, sportskog direktora i finansijera Sašu Koraća.

Saša Korać uneo stabilnost klubu
Nikola Vladetić dete prigrevačkog fudbala

Uspeh je išao vrtoglavom brzinom, iz donjeg dela tabele u Područnoj do vrha Srpske lige. Tako nešto uspevali su da urade samo klubovi iza kojih su stajali ogromni giganti, moćne lokalne samouprave i jaki političari. Ni jednu od pomenutih privilegija Prigrevčani nisu imali, a ako se malo osvrnemo unazad i budemo krajnje objektivni, u pojedinim situacijama imali su više štete nego koristi od onih koji su trebali da brinu o razvoju sporta na ovom području. Konkretno, to se odnosi na sezonu kada je Bratstvo 1946 zbog teške finansijske situacije moralo da napusti Srpsku ligu. Da nije bilo snalažljivih poteza rukovodstva kluba i zamene imena sa OFK Odžacima, Bratstvo 1946 doživelo bi blamažu i bilo bi izbačeno u najniži rang takmičenja. Sav trud, uložen novac i uspesi o kojima se priča u čitavoj Srbiji, bili bi potisnuti u drugi plan i brzo bi se zaboravili.

Natkrivene tribine
Uvek uz Bratstvo 1946

U ovim redovima pomenućemo uspehe na sportskom polju, ali se mora naglasiti da je u periodu kada se stvarao moćan tim urađeno jako puno na infrastrukturi stadiona. Svi koji su dolazili na stadion nekadašnjeg kluba pod imenom PIK Prigrevica sećaju se izgleda trave, klupskih prostorija, svlačionica… Tada je stadion jedva ispunjavao uslove za takmičenje u „beton“ ligi, a danas je slika drugačija. Pored korektnog terene i trave na glavnom i pomoćnom terenu, stadion krase dve novoizgrađene i natkrivene tribine, preuređene svlačionice za igrače, klupske prostorije, kutak za odmor, kao i svlačionice i prostorije za sudije i delegate. Sve ovo je mnogo veća dobit za klub od trenutnog ranga takmičenja, jer ostaje večno za naraštaj koji dolazi. Pored svega navedenog, klupsko rukovodstvo svojim potezima i ponašanjem odaje veliko priznanje onima koji su igrajući za Prigrevicu sačuvali klub u najtežim vremenima. A to su bili pre svega Goran Panjević, nažalost sada preminuli Goran Nesvanulica, Predrag i Mirko Ostojić, braća Bobić, Igor Narančić, Novica Jakovljević… upravo su to ljudi u koje Korać, kao prvi čovek kluba ima najviše poverenja. Oni prate Bratstvo 1946 u svim susretima, bodre igrače i ravnopravno sa njima dele radost i tugu.

Povezano:  RADNIČKOM 1912 SAMO BOD U STAROJ PAZOVI
Goran Panjević živa legenda prigrevačkog fudbala
Popović,Panjević i Gavrilović

U pohodu na najslavnije dane prigravačkog fudbala, pored spomenutog Koraća, koji je svojim prisustvom doneo materijalnu sigurnost klubu i neophodnu disciplinu, ključne ličnosti bili su Goran Panjević nekadašnji vrhunski igrač i veoma omiljeni Goran Nesvanulica. Panjević je kao trener bio zadužen za stvaranje moćnog tima i on je uglavnom selektirao igrače, koji su morali da pored fudbalskog znanja poseduju i ljudske kvalitete kako bi se mogli uklopiti u celokupan sistem kluba. Naizgled lak posao, ali je to bio zahtevan i veoma odgovoran zadatak, jer se u hodu moralo mnogo toga promenjti. Od loših navika, do uvođenja pobedničkog mentaliteta, što ponekad zna biti otežavajuća okolnost za rad. Panjević je procenio da mu za uspešan rad treba pomoć u vidu trenera saradnika sa znanjem za taj poziv, pa je angažovan Života Gavrilović poznat kao veliki borac, odan prijatelj i odličan poznavalac trenerskog zanata. Taj tandem, uz pomoć Dragoljuba Popovića započeo je seriju pobeda sa kojima su rušeni svi rekordi ovdašnjih liga (o tome je u više navrata pisano). Ekipa je delovala moćno, samouvereno, a krasila je disciplina, što je za mnoge bilo iznenađenje veće od svih uspeha.

Večna uspomena Goran Nesvanulica i kapiten Dejan Ćuća

Bratstvo 1946 je svoje mesto u istoriji vojvođanskog fudbala upisalo zlatnim slovima, a da sve funkcioniše besprekorno postarao se tadašnji predsednik Goran Nesvanulica. Njegova agilnost i ljubav prema klubu ne mogu se rečima opisati. Ne štedeći se ni sekunde davao je sve od sebe kako bi klub nesmetano gazio ka najsjajnijim uspesima. Prerana smrt ga je odvojila od voljene porodice, prijatelja i jedne od najvećih ljubavi Bratstva 1946.

Veoma bitan segemnt u celokupnoj priči o uspešnom Bratstvu 1946 je činjenica da je na insistiranje Koraća data šansa svim igračima sa ovih prostora da izbore mesto prvotimca i da budu deo tima. Stiče se utisak da su povremeno bili privilegovani i da se na njih klub najviše oslanjao, jer su želeli da mladi ostanu na svom kućnom pragu, bave se onim što vole, a usput su mogli nešto i da zarade. Ta praksa je bila i sa trenerima, pa su vremenom svoje trenersko umeće mogli da pokažu, porad Panjevića i Gavrilovića, još Bogić, Bačić, a sada i Vilotić.

Početak je godine, plasman na tabeli je takav kakav jeste, ali godina je duga i nakon ove sledi nova takmičarska sezona. Sasvim je izvesno da će Bratstvo 1946 ponovo biti ključni tim Srpske lige Vojvodina i da će navijači i pristalice kluba tokom godine uživati u sjajnim igrama momaka kojima je klupski grb svetinja, a onda se mogu očekivati pobede ukrašene sa golovima.