sreda, 27 majaApa-press vam želi dobrodošlicu!

SEĆANJE NA VRSNOG ŽIVOTNOG UČITELJA I PRIJATELJA DRAGANA BODLOVIĆA

Piše Jovan Banjac

Vreme leti, kao da ga vetar odnosi, pa ni ne osetimo da nas sustižu godine i da zalazimo u nešto što se zove starost. Danas nismo mnogo pametniji u odnosu na juče, ali smo zato nešto iskusniji. To iskustvo moramo podeliti sa drugima, pre svega sa mladima i posavetovati ih da ne naprave iste greške koje smo mi nekada pravili. Moramo im ukazati da svaki novi dan vreba svoje žrtve i da jedino upornost i savesnost pobeđuju!

Inspiraciju za ovak uvod u tekst o Draganu Bodloviću, čoveku koga sam izuzetno cenio i u njegovom društvu rado provodio vreme, je iz razloga što pamtim mnoge njegove reči koje su imale slične poruke. Dragan je svo svoje bogato znanje i životno iskustvo rado delio sa drugima. Nažalost ovaj divan čovek nije više sa nama, a važio je za osobu vedrog i veselog duha, uvek spremnog da se nasmeje, po potrebi i zapeva neku sevdalinku, ispriča dobar vic… ali se isto tako znalo da je čovek od karaktera, vredan i odan radnik za koga nije bilo prepreke koju on ne bi uspeo prevazići. Pedagog kakav se davno nije pojavio na ovim prostorima. Vrlina mu je bilo što je u svakome pronalazio pozitivnu osobinu, poštovao svačije običaje i tradicije, ali je isto tako koristio svaku priliku da sa ponosom naglasi svoje krajiško poreklo.

Jedna od fudlaskih generacija koja je ponikla u Mladosti

Dragan je najveći deo života proveo u sportu, pre svega u fudbalu, u Mladosti, gde je obavljao skoro sve funkcije. Rad sa ljudima za mnoge je znao biti veliki problem, ali ne i za čoveka koji je umeo na sebi svojstven način prići mladima i zajedno sa njime rešavati sve ono što se rešiti moglo. Uspevao je da ih motiviše da pružaju svoj maksimum kada je najpotrebnije, a ljudi u njegovo okruženju su mu verovali. Za njega je data reč bila vrednost koja se ne sme pogaziti.

Za vreme njegovog rada u FK Mladost stasavlali su mnogi odlični fudbaleri, koji su sa puno elana i ljubavi branili boje apatinskog fudbala. Svi oni su znali da Dragan nikada nije obećavao nešto što se ispuniti ne može. Poslednjih godina, u vreme kada je Mladost igrala u elitnom društvu, obavljao je veoma bitnu funkciju, komesara za bezbednost. Često smo putovali na utakmice i zajedno obišli mnoge stadione širom Srbije, ali zajedničko nam je bilo da je naš, stadion Mladosti, najlepši. Možde nije bio najlepši, ali nam je bio najdraži.

Trebalo bi puno prostora, vremena i još mnogo toga da se nabrojali svi oni koji su igrali fudbal u vreme dok je Dragan Bodlović bio funkcioner. Svih njih se niko ne može setiti, ali sam ubeđen da skoro svi još uvek pamte barem po jedan dobronamerni savet dobijen od čoveka koji je ostavio dubok i neizbrisiv trag kod ljudi. Vaspitavao je na desetine goeneracoja i kod svih njih je ostao u prelepom sećenju. Nema sumnje da su Apatin, njegovo obrazovanje, sport i kompletno društvo izgubili puno večnim odlaskom Dragana, ali isto tako se zna da su tragovi njegovog rada ostali neizbrisivi.

Za one mlađe, koji ga ne pamte, par osnovnih podataka o njegovom životnom putu.

Dragan Bodlović rođen 17.10.1947. Trgovi opština Dvor na Uni. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Bihaću a Pedagošku akademiju u Banja Luci. U Vojvodinu stiže 1970 godine gde počinje raditi kao učitelj u Bačkom Monoštoru a nakon toga prelazi u Apatinsku gimnaziju gde radi kao profesor. U svom profesionalnom životu nakon gimnazije prelazi u Mašinsku (tehničku školu sa domom učenika) a radni vek završava u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin odakle odlazi u penziju sa punih 40 godina staža. Preminuo 29. avgusta 2010. godine. Oženjen supruga Radica i ćerka Ksenija