sreda, 25 novembraApa-press vam želi dobrodošlicu!

ŠTA SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA VEZANO ZA PORODIČNO NASILJE

Apa-press.info planira da pokrene serijal tekstova namenjen socijalno ugroženom stanovništvu i da upozna građane sa njihovim pravima. Mada je mnogo gorećih tema i problema, smatramo da je sprečavanje nasilja u porodici trenutno prioritetno, pa smo odlučili da se ovoga puta pozabavimo tom temom.

KAKO SPREČITI NASILJE U PORODICI?

Srbija se godinama svrstavala u red zemalja gde se porodično nasilje često zataškavalo, odnosno nije bilo adekvatno sankcionisano. Nasilnici su koristili privilegije koje im je omogućavao tadašnji društveni sistem. Vremenom se mnogo toga izmenilo, pa su domaće zakonske regulative pratile razvoj međunarodnih standarda u ovom području. Veliku ulogu u prevenciji i zaustavljanju porodičnog nasilja imaju i Centri za socijalni rad.

Nikolina Sučević

U cilju edukacije ugroženih i davanja doprinosa zaustavljanju porodičnog nasilja obratili smo se Centru za socijalni rad Apatin u želji da saznamo dokle je svest ljudi na tom polju napredovala i kakvo je trenutno stanje u apatinskoj opštini. Smatramo da je najkompetentnija za davanje odgovora na ova pitanja direktorica Centra za socijalni rad Apatin, diplomirani socijalni radnik Nikolina Sučević.

Ima li i u kojoj meri porodičnog nasilja u apatinskoj opštini?

Porodično nasilje je opšteprisutan fenomen u svim društvima i ne poznaje granice. Javlja se u svim društvenim slojevima, nezavisno od ekonomskog položaja, obrazovanja, porekla, starosti ili nacionalne pripadnosti. Ono što je zajedničko svim ovim činiocima jeste da je nasilje nad ženama vid manifestacije nejednakog položaja muškaraca i žena u društvu, predstavlja poseban oblik diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Tako da je i u našoj opštini slika takva da predstavlja statistički prosek. U protekloj godini smo imali 154 prijave, gde su žene prijavljivale nasilje.

Kako Centar dolazi do takvih informacija kada znamo da su žene najčešće žrtve, a isto tako znamo da je kod većine njih prisutan strah od kasnijih osveta.

Najčešće se žene obraćaju policiji i Centru, ili službi hitne pomoći. Na nivou opštine postoji uvezan i dobro organizovan sistem delovanja, tako da po prijavi nasilja, svi deluju istovremeno i koordinirano. Policija, Centar za socijalni rad, zdravstvena ustanova i dežurni tužilac. Novi zakon o sprečavanju porodičnog nasilje je doneo i tu novinu da policija odmah po prijavi za nasilje može da izda hitne mere (udaljenjej iz stana, zabrana prilaska, zabrana komunikacije), a sud tu meru može da produži još 30 dana u hitnom postupku.

Šta treba učiniti ako u svom okruženju imate takvih pojava, a znate da iz već pomenutog razloga žrtva ne sme da prijavi nasilnika?

Obavezno je da ne radite ništa bez znanja žrtve. Ona najbolje zna kad je trenutak da nasilje prijavi. Možete diskretno da joj ponudite pomoć, budete tu da je saslušate, nikako da kritikujete ili dajete savete. Jako je važno da ako se radi o nekome ko je vama blizak, pružite podršku, osnažite je da preuzme kontrolu i sačuvate odnos poverenja koji imate. Ovo naravno sve pod pretpostavkom da joj u tom momentu nije ugrožena bezbednost i život. Tada morate prijaviti incident.

Povezano:  APATIN IMA 96 ZARAŽENIH VIRUSOM KOVID 19, ZASEDAO KRIZNI ŠTAB

Nije retkost da u takvim porodicama deca bivaju izložena najgrubljem vidu maltretiranja i doživljavaju razne stresove koji kasnije uzimaju svoj danak. Kako Centar može  da reaguje i zaštiti decu?

Ukoliko ima dece u porodici, smatra se da je i dete pretrpilo nasilje. Deca mogu biti direktno ili indirektno izložena nasilju. Npr, ukoliko dete prisustvuje nasilnim scenama, odnosno nasilju oca prema majci, iako otac nije bio direktno nasilan prema njima, tereti se i za nasilje prema deci. Postoje empirijska istarživanja koja dokazuju hipotezu da gotovo da  ne postoji razlika u posledicama kod dece koja su bila direktno izložena nasilju i one koja su samo prisustvovala nasilnim scenama.

Kakve su sankcije za nasilnike?

Već smo govorili o nadležnostima policije za izricanje zaštitnih mera. U redovnom sudskom postupku, sankcije mogu biti nalozi za lečenje od alkoholizma ili droge, obavezno psihijatrijsko lečenje, psihosocijalni tretman i zatvorska kazna. U parničnom postupku, odnosno po tužbi oštećene, može da se izrekne mera iselljenja na minimum godinu dana, zabrana prilaska i zabrana komunikacije.

Ima primera gde je alkoholizam prisutan i gde žene često ravnopravno sa muškarcima konzumiraju više od dozvoljenog, što zna da doprinese nastanku problema nasilničkih razmera. Kako sprečiti takve pojave, odnosno šta u ovakvim slučajevima muževi treba da urade.

Alkoholizam sam po sebi nije uzročnik nasilja prema ženama ili uopšte nasilja u porodici. Alkohol može da deluje kao katalizator, odnosno da doprinese razvoju nasilja i snizi samokontrolu. Novija istraživanja pokazuju da je alkoholizam kod žena usko povezan sa pretrpljenim nasiljem i da su slučajevi prekomernog konzumiranja alkohola kod žena, često njihova reakcija na dugogodišnje ili brutalno nasilje koje su preživljavale. Alkoholizam ili određene bolesti kod žene mogu biti jedan od pokazatelja da žena trpi nasilje.

Kao žena kojoj profesija nalaže da često bude suočena sa ovakvim i sličnim problemima, možete li dati savet žrtvama šta da rade i kako da se zaštite.

Generalno, svako nasilje dolazi iz neravnopravne pozicije nasilnika i žrtve. Disbalans moći je ono što je karakteristično. Kao društvo moramo raditi više na nediskriminaciji, na osnaživanju žena i na razvoju jednakosti. Mislim da smo na dobrom putu. Dalje, kao pojedinci moramo razvijati toleranciju, promovisati jednakost, a na nasilje ne odgovarati nasiljem. Ukoliko imate iskustvo nasilja, odnosno u nasilnom ste partnerskom odnosu ili trpite neki drugi vid rodno zasnovanog nasilja, neophodno je da to prijavite. Institucije i pojedinci koje rade u njima su tu da vam pomognu.