četvrtak, 4 junaApa-press vam želi dobrodošlicu!

USKORO KREĆU PRIPREME, PRELAZNI ROK I NOVO PRVENSTVO U FUDBALU

piše Jovan Banjac

Pred novim izazovima, Saša Korać sportski direktor Bratstva 1946

U špageti vesernima nekada je čuveni italijanski glumac Đulijano Đema glumio Ringa. U jednom od mnogobrojnih filmova prijatelj mu je rekao „Ringo, otiđi, pobi ih sve i vrati se sam“. Uspeo je Ringo, jer je u pištolju imao metaka koliko je hteo koji nisu znali promašiti niti jedan put. A imao je i podršku šerifa i svih meštana tog okruga. Nakon što je oslobodio okrug od bandita, usledilo je neopisivo slavlje, a Ringo je proglašen herojem.

U našoj opštini na svu sreću nema potrebe za uništavanjem bandi, ali postoji drugi, po mnogima sličan problem, odlazak mladih. Glasna razmišljanja su da ne bi bilo zgoreg da se stvore uslovi da mladi ostanu tu gde jesu i da se bave nečim što ih može koliko-toliko zadržati. Hteo neko to priznati ili ne, kod njih još uvek sport ima izvesni prioritet, a tu za sada dominira fudbal. Projekte zadržati mlađu populaciju u svojoj sredini pokušavaju mnoge opštine i to upravo kroz sport. Za razliku od ostalih, stiče se utisak da apatinska opština ne polaže mnogo brige o tome. Konkretno, reč je o Bratstvu 1946 koje se takmiči u Srpskoj ligi Vojvodina.

Ako neko misli da su Prigrevčani sposobni da slede reči iz gornjeg dela teksta koje bi se sada mogle malo drugačije formulisati „savladajte ih sve i ostanite sami u vrhu tabele“, onda je to optimizam. Već sada se zna da je iza pojedinih klubova koji će biti glavni rivali za naslov prvaka, stala lokalna samouprava i da će imati veliku podršku, a kada se tome doda da ljudi koji vode naš fudbal imaju naviku da se priklanjaju jačima i bogatijima, onda je svima jasno da je pred Bratstvom 1946 sezona puna izazova. Na razočarenje lokalnih patriota, Prigrevčani nemaju Ringa, pištolj sa metcima koji ne promašuju, a očigledno ni adekvatnu podršku šerifa i kompletnog stanovništva. Tako je barem bilo minulih sezona.

Zadovoljan statusom. Nikola Ićitović golman Bratstva 1946

Ovaj sportski kolektiv imao je toliko pehova i toliko je nepravdi učinjeno prema njima da se postavlja logično pitanje, odakle vam više snage? Nećemo se vraćati na sve ono što se izdešavalo tokom vladavine prošlog režima, gde se gledalo ko je u kojoj stranci i na osnovu toga se delila sredstva. Prigrevčani su prolazili kroz težak period, pa su čak morali da ustupe mesto u Srpskoj ligi OFK Odžacima, no ni to ih nije slomilo. Ono što nikada neće preboleti je prerani odlazak najomiljenijeg čoveka u klubu Gorana Nesvanulice Klipija, ali kao ozbiljan klub koji se takmiči u trećem rangu srpskog fudbala, Prigrevčani su i to morali prevazići.

Povezano:  USPEŠNI U SVOM POSLU - STRATEG OD KOGA SE PUNO NAUČITI MOŽE
Nova sezona, iste ambicije pouzdani Branislav Vejnović
Ponovo napad na vrh tabele, Srđan Vuković kapiten Bratstva 1946

Uskoro sledi novo prvenstvo, a pred Sašom Koraćem, Predragom Ostojićem, Igorom Narančićem i ostalim pristalicama kluba je težak zadatak. Svi ih vide kao jedne od glavnih favorita za naslov prvaka i ukoliko to ostvare, smatraće se kao normalan splet okolnosti, a ako se kojim slučajem ne uspe stići do Olimpa, naravno, brzo će se pronaći dežurni krivci. Bilo kako bilo, Bratstvo 1946 je jedna veoma zdrava i homogena sredina. Da je tako potvrđuje činjenica da je već nekoliko sezona kostur tima na okupu i da niko ne razmišlja o odlasku. Kod čelnika kluba prilikom dovođenja novajlija u prvom planu su ljudske osobine, korektan pristup obavezama i poštovanje klupske imovine i discipline. Trenerima daju odrešene ruke, ne mešaju se u njihov posao, a za neuspehe nikome ne „skidaju“ glavu. Od igrača se ne traži čudo, već isključivo onoliko kolike su mu mogućnosti, pa sve to stvara jednu prelepu sliku o klubu iz sela sa oko 3.000 stanovinka.

Ostaje veran Bratstvu 1946, centarfor Aleksandar Nosković
Dobitna kombinacija, treneri Jele i Žićo

Hoće li se njihovo htenje i želja za uspehom kao i pokušaj da mladima omoguće igranje fudbala u svojoj opštini primetiti od strane onih koji im mogu pomoći, za sada je neizvesno, ali je za sve koji prate zbivanja unutar Bratstva 1946 jasno da se oni lako ne predaju i da će skupo prodati svoju kožu. Sve ono što ih nije ubilo, samo ih je ojačalo. Iz tog razloga veliko poverenje ide na račun uprave kluba, trenerskog trija Jele, Žićo i Boban, kao i sve hrabre igrače koji su uvek spremni da pokažu koliko vrede. Znaju ovi momci igrati pod opterećenjem i to su već nekoliko puta dokazali, još kada bi im neki Ringo došao u pomoć…