Odluka uprave FK Bratstvo 1946 da rad sa prvim timom, nakon ostavke Sretena Vilotića, poveri Životi Gavriloviću nije mnoge iznenadila. Naime, popularni Žićo je u klubu više od osam godina i učestvovao je u svim velikim uspesima Bratstva 1946, radeći kao samostalni ili pomoćni trener. Verovatno da je to bilo presudno prilikom opredelenja da se ova bitna funkcija dodeli Gavriloviću u trenucima kada se ekipa priprema za nastavak takmičarske sezone u Srpskoj ligi Vojvodina.
Gavrilovićevu fudbalsku i trenersku karijeru obeležile su pozitivne karakteristike manifestovane kroz vernosti klubu, savesnom radu, upornosti i želji za uspehom. Za klubove u kojima je bio bilo je to pravo malo bogatstvo, jer su se uvek i u svako doba mogli osloniti na Žiću.
-Odmah da napomenem da je period proveden sa Vilotićem u radu i na klupi za mene bio veoma korektan i timski smo radili što je izuzetno bitno u stvaranju dobre ekipe. Čelnicima Bratstva 1946 sam zahvalan što su mi poverili ovu funkciju koju će raditi svim srcem, prve su reči novog-starog stratega prigrevačkog srpskoligaša.
Poznato je da Gavrilović ima izuzetno dobar, moglo bi se čak reći prijateljski odnos sa većinom unutar kluba, ali samo van terena, dok su na treninzima i utakmicama u prvom planu rad i odgovornost.
-Mi smo svi na istom zadatku i za kolektivni uspeh moraju se bukvalno svi angažovati, od domara do predsednika. Postoje određena zaduženja i to se mora ispoštovati, a to možemo isključivo međusobnim poštovanjem i da savesno i pošteno obavljamo ono za šta smo dovedeni u klub. Od igrača zahtevam da na utakmicama pruže pre svega zalaganje i da je kod njih prisutan voljni momenat. Smatram da je to bitan preduslov za dobar rezultat, tvrdi Gavrilović.
Pored mnogobrojnih obaveza koje ima kao trener, a i u privatnom životu, Žićo je veoma agilan i na polju učenja, jer mu je životno opredelenje trenerski poziv, a za to mu je potrebna „A“ licenca.
-Redovno pratim nastavu i moram naglasiti da sam jako puno naučio na predavanjima i u kontaktima sa našim priznatim stručnjacima. Fudbal je neizbrisiv deo mog života. Puno sam mu poklonio, ali mi je puno lepoga vratio, pa sebe ne vidim u nekom drugom pozivu. Jeste trenutno naporno, ali za sve ima dovoljno vremena, pa i za učenje, kaže rođeni Šapčanin kom je očigledno Bratstvo 1946 priraslo srcu: – U Prigrevici sam od početka stvaranja tima koji je vremenom rušio sve rekorde na ovim prostorima. Ljudi su me lepo primili, slažemo se i učestvovao sam u selektiranju mnogih fudbalera, što mi u ovom trenutku olakšava posao koji je predamnom.
Neizbežno pitanje, može li Bratstvo 1946 da dostigne i prestigne dva veoma kvalitetna rivala Hajduk 1912 i Kabe u borbi za naslov prvaka Srpske lige Vojvodina?
-Sa moje strane bi bilo neozbiljno reći da bodovna prednost koju imaju ove dve ekpe nije velika, ali isto tako ne bih se bavio ovim pzivom da ne verujem u određeni uspeh tima. Mi ćemo pokušati da u prvoj trećini prolećnog dela sezone anuliramo bodovni zaostatak i da kasnije sve sami odlučujemo. Čini mi se da smo za nijansu jači u odnosu na jesenji deo sezone, odnosno da je konkurencija za svako mesto u timu donekle izjednačena, što obavezuje svakog pojedinca na maksimalno zalaganje. Za nas je takođe bitno da se sve odlučuje na zelenom tepihu i da pobedi ona ekipa koja to zasluži, kaže Žićo.
Pripreme su u toku, kako igrači podnose rad, ima li problema i da li je atmosfera ona prepoznatljiva?
-Radimo punom parom, igrači sve dobro podnose, a štimung je vrhunski. Nailazi period kada se igraju utakmice i to oni vole. Samo da nas povrede i bolesti mimoiđu. Bratstvo 1946 je suviše ozbiljan klub da bi dozvolio da se stvara neka nezdrava klima. Tu se sve negativne pojave brzo sasecaju u korenu i nastavlja se sa radom. U više navrata sam isticao da je Prigrevica mesto u kome ne može svako da igra, jer treba posedovati mnoge kvalitete, a pre svega ljudske. Delom sam i ja učestvovao u selektiranju trenutnog igračkog kadra, tako da znam sa čime raspolažmo, kategoričan je novi-stari šef stručnog štaba Života Žićo Gavrilović.
Jovan Banjac