sreda, 28 julaApa-press vam želi dobrodošlicu!

U RADNIČKOM 1912 NEMA „DOĐOŠA“

Povodom sve učestalijih lažnih prozivki od strane jednog dela lokalnih medija, Fudbalski klub Radnički 1912 primoran je da reaguje i javnosti prezentuje istinu koja je daleko od onoga što sebi daju za pravo da iznose pojedinci. Dakle, rad kluba se bazira na volontiranju i niko od funkcionera nema primanja, što nije bila ranija praksa. Sve što radimo je transparentno i svaki građanin ima mogućnost da proveri naše poslovanje, što takođe nije bilo moguće u ranijem periodu, a nije ni sada moguće ustanoviti gde je utrošeno oko 47 miliona dinara, koliko je trenutno FK Radnički u minusu.

Postoji nešto istinito u silnim optužbama, a to je da pojedini igrači iz Sombora nastupaju za druge klubove širom Srbije. Jedino se ne napominje da su upravo ti igrači oterani iz somborskog fudbala, a svoju afirmaciju i znanje sticali su igranjem i usavršavanjem u drugim klubovima, dok je Radnički iz Sombora bio potpuno zatvoren za mnoge od njih. Možda bi trebalo da podsetimo da su put elitnih liga Torbica, Kosanovi. Tomanović, Milić, Petković… krenuli iz apatinske Mladosti, jer je u Somboru fudbal dodirnuo dno i umesto uspeha ređale su se krivične prijave za mnoge finansijeske malverzacije, koje nikada nisu procesuirane. Očigledno da su autori tekstova koji imaju samo jedan cilj, da omalovaže trud sadašnjeg kluba, zaboravili kako je Radnički u saradnji sa Poletom iz Rastine obezbedio mesto igranja u Srpskoj ligi, a da je Polet nakon toga promenio ime u Solunac. Očigledno da je to tada bilo normalno, jer je samo jedna grupa ljudi imala korist od toga, a šira fudbalska populacija i deca koja su želela da se bave fudbalom morala su da traže rešenje u drugim klubovima.

Predsednik Zoran Janjatović kategoričan: U Radničkom 1912 nema mržnje niti „dođoša“

Danas je situacija u FK Radnički 1912 sasvim drugačija. Deca iz Sombora i šire okoline mogu besplatno da treniraju, igraju u kvalitetnim ligama, sa njima rade vrhunski treneri, za razliku od drugih klubova imaju mnoge benefite i sve je usmereno da što pre postanu nosioci somborskog fudbala kako bi mogli da žive i bave se onim što vole u svojoj sredini. Rezultat sa radom mlađih selekcija je vidljiv i sa ponosom ističemo da je preko 200 dece različitih uzrasta svakodnevno na treninzima. Njihov žagor je ponos Gradskog stadiona u Somboru, a rezultati stižu. Niko ih ne selektira na „stranci“ ili „domaći“ igrači, jer su ta vremena mržnje za nas odavno prošla. Nekadašnji stav je dao neprocenjiv doprinos poremećaju ljudskih odnosa na relaciji Radnički ostali klubovi iz opštine, pa i čitavog okruga.

Pune tribine dovoljno govore kako je klub primljen kod građana

Nije retkost da se strelice mržnje od istog dela ljudi usmeravaju i na gospodina Zorana Rusa, koji je zajedno sa ostalim članovima lokalne samouprave zaslužan za napredak celoklupnog sporta u somborskoj opštini. Njegov pristup projektima za unapređenja mladih i sporta je nemerljiv. Istim očima gleda fudbal, boks, rukomet, košarku… drugim rečima, sve što je u intersu poboljšanja statusa mladih. Iz tog razloga smatramo da je u najmanju ruku nekorektno pisanje neistine i nazivanja FK Radnički 1912 eks Stanišić jer je to klub u kome mesta imaju svi sa poštenim namerama, uz poruku da kod nas nema „dođoša“ već da su sva deca ista i da su svima vrata Fudbalskog kluba Radnički 1912 širom otvorena.

Predsednik Fudbalskog kluba Radnički 1912

Zoran Janjatović